Бадем представља део традиције многих култура света. Стари Римљани су на дар пријатељима доносили ушећерене бадеме, а на венчањима на младу и младожењу су бацали бадеме као симбол плодности. Овај обичај касније се пренео на целу Европу, у којој је бадем симболизовао не само плодност, него и љубав, добро здравље и срећу. Швеђани га и данас користе за Божић. Један бадем сакрију у пудинг од пиринча, верујући да ће онај ко га пронађе имати срећу током целе наредне године.
бадем
Данас се у свету користе две врсте бадема. Слатки бадеми се једу сирови, пржени, као додатак разним јелима, или се прерађују за производњу бадемовог маслаца, уља или млека. Горки бадем служи само за производњу есенцијалног уља, јер је отрован и није за јело.
Лековита својства
Бадем је веома богат мононезасићеним мастима, сличним онима које се налазе у маслиновом уљу. Бројна истраживања су показала да конзумација ових масноћа снижава ризик од срчаних обољења, смањује “лош”, а поправља “добар” холестерол у крви. Да би се избегле срчане болести довољно је свакодневно појести 45 гр. овог драгоценог воћа.
Осим тога, бадем је веома значајан извор магнезијума и калијума, два минерала веома битна за регулацију крвног притиска (опуштају глатке мишиће) и за регулацију срчаног рада. Четвртина шоље бадема садржи 99 мг. магнезијума (четвртину дневно потребне дозе), као и 257 мг. калијума. Бадеми су водећи извор витамина Е у храни, јер садрже алфа-токоферол, моћни антиоксиданс који има способност снижавања холестерола од 8 до 12 одсто.
Истраживања су показала да додавање бадема уз оброк успорава подизање нивоа шећера у крви, смањујући тако гликемијски индекс читавог оброка, што бадем чини добрим избором у исхрани који помаже у превенцији дијабетеса.
Како су одличан извор калцијума, за особе које су алергичне на млеко и млечне производе, бадеми су идеална замена. Уносећи бадеме биће снабдевени довољним количинама калцијума, минералом који је битан за одржавање и чување здравља костију, а без бојазни да ће добити неку врсту алергије. Израчунато је да 30 гр. бадема садржи исту количину калцијума као четврина шољице млека. Због тих својстава, али и због присутне фолне киселине, бадеми се препоручују и трудницама.
Велике количине мангана и бакра у бадему чувају нервни и ендокрини систем, одржавају чврстину и здравље костију, нормалан крвни притисак, а подстичу и оптималан рад штитне жлезде. Веома је користан и за држање дијете, јер даје осећај ситости, што је веома важно у борби против гојазности. Истраживања су показала да режим исхране са додавањем бадема свакодневним оброцима више помаже скидању сувишних килограма, него уобичајене дијете које су сиромашне мастима, а богате сложеним угљеним хидратима.
Бадеми поседују такозвана пробиотичка својства, са којима повећавају ниво добрих бактерија у цревима и доприносе здрављу органа за варење, показала је једна канадска студија. Научници су утврдили да фино млевени бадеми значајно повећавају ниво добрих бактерија, тако што користе незасићене масти из бадема за свој раст и активност.
Бадем је изузетно богат беланчевинама (у истој јединици мере садржи готово двапут више беланчевина од јаја), што га чини веома погодном намирницом за вегетаријанце.
Осим тога, бадем садржи биотин, витамин који благотворно делује на кожу. Бадемово уље негује кожу, дајући јој глаткоћу и сјај.
Бадем се традиционално сматра афродизијаком за мушкарце. Богат је аминокиселином аргинином која има важну улогу код вазодилатације (ширење крвних судова) и постизања ерекције. Редован унос бадема битан је и за број сперматозоида и њихову покретљивост.
Исхрана
Са кикирикијем, орасима и лешницима, бадем је најомиљенија грицкалица људи. Са овим воћкама сврстава се у заједничку, изузетно корисну групу коштуњавих плодова, иако је истовремено и близак рођак са кајсијом, бресквом, вишњом и шљивом. Стабло бадема расте и до десет метара, цвета у пролеће, а плодови се беру у јесен.
бадем
На срећу, бадем спада у оно језграсто воће које је доступно целе године. Најсвежији је у сред лета и чини незаобилазан састојак у многим слатким али и сланим јелима. Бадеми су једна од најздравијих намирница, иако имају велику енергетску вредност (606 калорија/100г), која потиче од високог садржаја позитивних масти у њима.
Бадеме не морате искључиво јести као грицкалице после јела. Можете на пример шаку исецканих бадема посути по вашој салати, динстаном поврћу или шпагетама. Поред тога што ћете побољшати укус јелу, учинићете да он буде здравији. Препоручује се да шаку бадема на овај или онај начин конзумирате 2-4 пута у току недеље. На тај начин ћете спречити ризик од кардиоваскуларних болести.
Бадеме можете сецкати ручно или помоћу електричног сецка. Ако користите сецко онда га укључујте веома кратко тек да окрене тек по неки обрт, јер ће онда бадем бити крупно исечен, уместо да добијете масни бадемов крем.
Ако купујете непечене бадеме, можете их пећи у рерни на само 75°Ц неких 15-20 минута. Све преко овога ће уништити ове корисне масноће којима је бадем крцат. Избегавајте пржене бадеме јер се они обично прже у сунцокретовом или палмином биљном уљу, па све користи за срце и крвне судове овде престају.
бадем
Данас се у свету користе две врсте бадема. Слатки бадеми се једу сирови, пржени, као додатак разним јелима, или се прерађују за производњу бадемовог маслаца, уља или млека. Горки бадем служи само за производњу есенцијалног уља, јер је отрован и није за јело.
Лековита својства
Бадем је веома богат мононезасићеним мастима, сличним онима које се налазе у маслиновом уљу. Бројна истраживања су показала да конзумација ових масноћа снижава ризик од срчаних обољења, смањује “лош”, а поправља “добар” холестерол у крви. Да би се избегле срчане болести довољно је свакодневно појести 45 гр. овог драгоценог воћа.
Осим тога, бадем је веома значајан извор магнезијума и калијума, два минерала веома битна за регулацију крвног притиска (опуштају глатке мишиће) и за регулацију срчаног рада. Четвртина шоље бадема садржи 99 мг. магнезијума (четвртину дневно потребне дозе), као и 257 мг. калијума. Бадеми су водећи извор витамина Е у храни, јер садрже алфа-токоферол, моћни антиоксиданс који има способност снижавања холестерола од 8 до 12 одсто.
Истраживања су показала да додавање бадема уз оброк успорава подизање нивоа шећера у крви, смањујући тако гликемијски индекс читавог оброка, што бадем чини добрим избором у исхрани који помаже у превенцији дијабетеса.
Како су одличан извор калцијума, за особе које су алергичне на млеко и млечне производе, бадеми су идеална замена. Уносећи бадеме биће снабдевени довољним количинама калцијума, минералом који је битан за одржавање и чување здравља костију, а без бојазни да ће добити неку врсту алергије. Израчунато је да 30 гр. бадема садржи исту количину калцијума као четврина шољице млека. Због тих својстава, али и због присутне фолне киселине, бадеми се препоручују и трудницама.
Велике количине мангана и бакра у бадему чувају нервни и ендокрини систем, одржавају чврстину и здравље костију, нормалан крвни притисак, а подстичу и оптималан рад штитне жлезде. Веома је користан и за држање дијете, јер даје осећај ситости, што је веома важно у борби против гојазности. Истраживања су показала да режим исхране са додавањем бадема свакодневним оброцима више помаже скидању сувишних килограма, него уобичајене дијете које су сиромашне мастима, а богате сложеним угљеним хидратима.
Бадеми поседују такозвана пробиотичка својства, са којима повећавају ниво добрих бактерија у цревима и доприносе здрављу органа за варење, показала је једна канадска студија. Научници су утврдили да фино млевени бадеми значајно повећавају ниво добрих бактерија, тако што користе незасићене масти из бадема за свој раст и активност.
Бадем је изузетно богат беланчевинама (у истој јединици мере садржи готово двапут више беланчевина од јаја), што га чини веома погодном намирницом за вегетаријанце.
Осим тога, бадем садржи биотин, витамин који благотворно делује на кожу. Бадемово уље негује кожу, дајући јој глаткоћу и сјај.
Бадем се традиционално сматра афродизијаком за мушкарце. Богат је аминокиселином аргинином која има важну улогу код вазодилатације (ширење крвних судова) и постизања ерекције. Редован унос бадема битан је и за број сперматозоида и њихову покретљивост.
Исхрана
Са кикирикијем, орасима и лешницима, бадем је најомиљенија грицкалица људи. Са овим воћкама сврстава се у заједничку, изузетно корисну групу коштуњавих плодова, иако је истовремено и близак рођак са кајсијом, бресквом, вишњом и шљивом. Стабло бадема расте и до десет метара, цвета у пролеће, а плодови се беру у јесен.
бадем
На срећу, бадем спада у оно језграсто воће које је доступно целе године. Најсвежији је у сред лета и чини незаобилазан састојак у многим слатким али и сланим јелима. Бадеми су једна од најздравијих намирница, иако имају велику енергетску вредност (606 калорија/100г), која потиче од високог садржаја позитивних масти у њима.
Бадеме не морате искључиво јести као грицкалице после јела. Можете на пример шаку исецканих бадема посути по вашој салати, динстаном поврћу или шпагетама. Поред тога што ћете побољшати укус јелу, учинићете да он буде здравији. Препоручује се да шаку бадема на овај или онај начин конзумирате 2-4 пута у току недеље. На тај начин ћете спречити ризик од кардиоваскуларних болести.
Бадеме можете сецкати ручно или помоћу електричног сецка. Ако користите сецко онда га укључујте веома кратко тек да окрене тек по неки обрт, јер ће онда бадем бити крупно исечен, уместо да добијете масни бадемов крем.
Ако купујете непечене бадеме, можете их пећи у рерни на само 75°Ц неких 15-20 минута. Све преко овога ће уништити ове корисне масноће којима је бадем крцат. Избегавајте пржене бадеме јер се они обично прже у сунцокретовом или палмином биљном уљу, па све користи за срце и крвне судове овде престају.
No comments:
Post a Comment