У плоду ораха има 7 – 10% угљених хидрата, до 63% масти, беланчевина 17.8% уз незнатни садржај воде и 7.8% дијетних влакана. Од витамина су присутни А, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Ц и ПП. Орах има минерале: калијум, калцијум, фосфор, магнезијум, натријум и гвожђе. Енергетска вредност је због садржаја масти прилично велика (100 гр. ораха даје 350 – 680 кцал). Орахов лист садржи чврсто етарско уље жућкасте боје, мирише на катран, танин и галине. Млади плодови имају доста витамина Ц, па се стављају у мед и дају болеснима, слабој деци и малокрвним особама.
Тврдња да су ораси висококалорични изазива страх и уздржаност од једења. Ипак, једење ораха подстиче губитак тежине и спречава дебљање, само ако се добро контролишу количине које се уносе. Орах је добар јер сам изазива осећај ситости, па га се зато не треба превише бојати.
Порекло
У свету има много врста ораховог дрвета, а најпознатије врсте су енглески, црни и бели орах.
орах
За ово дрво се зна неколико хиљада година, а бројне различите врсте имају и различито порекло. Данашњи енглески орах пореклом је заправо из Индије и из регије око Каспијског мора. Негде у 4. веку нове ере заслугом древних Римљана узгој ове биљке проширен је на европско подручје. Црни орах и бели орах расту у Северној Америци у долини реке Мисисипи и у Апалачијској области. Ова биљка је одиграла значајну улогу у животу америчких староседелаца - Индијанаца.
Здравствене користи
Највећа вредност ораха је велики садржај омега – 3 масних киселина и антиоксиданаса. Конзумација неколико ораха дневно (30 до 50 гр.) знатно смањује ризик обољевања од срчаних болести. Ораси омогућују смањење холестерола на лак и укусан начин. Они садрже углавном мононезасићене масти, познате по способности да смање холестерол у крви и да спрече оксидацију ЛДЛ (лошег) холестерола, чиме се спречава његово таложење у зидовима артерија.
Због великог садржаја дијетних влакана и мононезасићених масних киселина орах је препоручљив и за дијабетичате због смањења холестерола и спречавања ангиопатије, компликације шећерне болести. Калоријска вредност ораха је велика, па дијабетичари морају да је урачунају у укупан калоријски унос.
Док је лековитост плода прилично позната, мање се зна о лековитости лишћа. Чај од младог лишћа уз додатак меда користи се за чишћење, побољшање и јачање крви, желудца, за добро варење, против чирева, костобоље, шкрофулозе, гнојних рана и за испирање упаљених очију. Користан је код рахитичних костију, опште слабости, крварења зуба, болести вилица, отеклина костију. Лече бубуљице, красте, лишајеве, гнојне осипе, знојење ногу. Од зелених плодова, или само од зелене љуске, с медом се припрема сируп за лечење свих тих болести.
Орах је, као јак антиоксиданс, истовремено и велики зашитник здравља у борби против рака. Зелени ораси, у комбинацији с медом, посебно су поглавље народног лечења које признаје и званична медицина.
Примена у исхрани
Ораси су одлична намирница којом у оброк можемо додати хранљиве састојке, занимљив укус и хрскавост.
Без ораха нема торти и колача, а шта вам вреди живот без Васине торте на пример, па баклаве, палачинки, нема ораховаче ни орасница. Сервира се на ајвару, уз бели лук, ставља се у пикантне француске сиреве, прави се с њим крем с горгонзолом и маслиновим уљем. Посебан енглески специјалитет је ћурка с поморанџом и младим орасима. Таратор би био незанимљива смеса да се не туцају најпре ораси, бели лук и со, па тек онда додају кисело млеко и краставац. Фамозно черкеско пиле славу дугује орасима. Ставља се на и у хлеб и на сваку врсту пецива. Пикантна је француска супа од ораха, а сличну имају и Турци.
орах
Орах је посебно добар у пролећним салатама, уопште с поврћем, уз преливе. О постовима у сарме и суве паприке, уз пиринач или пасуљ, додаје се сецкани орах, ради укуса. Уз аперитив је добра грицкалица, а ако је сиров, још је и здравији. И гравче на тавче, и пре него што пође у рерну, добија орахе и суве шљиве, да обрадује госте. Печене јабуке пуне се орасима, уз суве смокве, а све прелива сосом од јабука. И на сендвич да га ставите улепшаће вам оброк.
Ако поменемо и орахово уље, добро за салате и за негу косе, далеко смо од тога да смо исцрпли све видове употребе ораха у кухињи.
Орах се лепо слаже с чоколадом, шлагом, кафом, медом, сушеним и понеким свежим воћем. Од зачина иде с ванилом, румом, индијским орашчетом, каранфилићем, с белим луком.
Одабир и чување ораха
Када желите да сачувате неочишћене орахе, бирајте оне веће тежине. Њихове љуске су дебље и чвршће и самим тим је већа сигурност да се унутрашњи плод очува. Тако их можете оставити у фрижидер или у замрзивач, и ако су добро спаковани, могу се одржати од шест месеци до годину дана. Ораси су лако кварљива биљка, зато их треба с посебном пажњом паковати. И очишћене орахе можете чувати у фрижидеру, и они могу бити свежи до 6 месеци, све док их држите на сувом, хладном и мрачном месту.
Тврдња да су ораси висококалорични изазива страх и уздржаност од једења. Ипак, једење ораха подстиче губитак тежине и спречава дебљање, само ако се добро контролишу количине које се уносе. Орах је добар јер сам изазива осећај ситости, па га се зато не треба превише бојати.
Порекло
У свету има много врста ораховог дрвета, а најпознатије врсте су енглески, црни и бели орах.
орах
За ово дрво се зна неколико хиљада година, а бројне различите врсте имају и различито порекло. Данашњи енглески орах пореклом је заправо из Индије и из регије око Каспијског мора. Негде у 4. веку нове ере заслугом древних Римљана узгој ове биљке проширен је на европско подручје. Црни орах и бели орах расту у Северној Америци у долини реке Мисисипи и у Апалачијској области. Ова биљка је одиграла значајну улогу у животу америчких староседелаца - Индијанаца.
Здравствене користи
Највећа вредност ораха је велики садржај омега – 3 масних киселина и антиоксиданаса. Конзумација неколико ораха дневно (30 до 50 гр.) знатно смањује ризик обољевања од срчаних болести. Ораси омогућују смањење холестерола на лак и укусан начин. Они садрже углавном мононезасићене масти, познате по способности да смање холестерол у крви и да спрече оксидацију ЛДЛ (лошег) холестерола, чиме се спречава његово таложење у зидовима артерија.
Због великог садржаја дијетних влакана и мононезасићених масних киселина орах је препоручљив и за дијабетичате због смањења холестерола и спречавања ангиопатије, компликације шећерне болести. Калоријска вредност ораха је велика, па дијабетичари морају да је урачунају у укупан калоријски унос.
Док је лековитост плода прилично позната, мање се зна о лековитости лишћа. Чај од младог лишћа уз додатак меда користи се за чишћење, побољшање и јачање крви, желудца, за добро варење, против чирева, костобоље, шкрофулозе, гнојних рана и за испирање упаљених очију. Користан је код рахитичних костију, опште слабости, крварења зуба, болести вилица, отеклина костију. Лече бубуљице, красте, лишајеве, гнојне осипе, знојење ногу. Од зелених плодова, или само од зелене љуске, с медом се припрема сируп за лечење свих тих болести.
Орах је, као јак антиоксиданс, истовремено и велики зашитник здравља у борби против рака. Зелени ораси, у комбинацији с медом, посебно су поглавље народног лечења које признаје и званична медицина.
Примена у исхрани
Ораси су одлична намирница којом у оброк можемо додати хранљиве састојке, занимљив укус и хрскавост.
Без ораха нема торти и колача, а шта вам вреди живот без Васине торте на пример, па баклаве, палачинки, нема ораховаче ни орасница. Сервира се на ајвару, уз бели лук, ставља се у пикантне француске сиреве, прави се с њим крем с горгонзолом и маслиновим уљем. Посебан енглески специјалитет је ћурка с поморанџом и младим орасима. Таратор би био незанимљива смеса да се не туцају најпре ораси, бели лук и со, па тек онда додају кисело млеко и краставац. Фамозно черкеско пиле славу дугује орасима. Ставља се на и у хлеб и на сваку врсту пецива. Пикантна је француска супа од ораха, а сличну имају и Турци.
орах
Орах је посебно добар у пролећним салатама, уопште с поврћем, уз преливе. О постовима у сарме и суве паприке, уз пиринач или пасуљ, додаје се сецкани орах, ради укуса. Уз аперитив је добра грицкалица, а ако је сиров, још је и здравији. И гравче на тавче, и пре него што пође у рерну, добија орахе и суве шљиве, да обрадује госте. Печене јабуке пуне се орасима, уз суве смокве, а све прелива сосом од јабука. И на сендвич да га ставите улепшаће вам оброк.
Ако поменемо и орахово уље, добро за салате и за негу косе, далеко смо од тога да смо исцрпли све видове употребе ораха у кухињи.
Орах се лепо слаже с чоколадом, шлагом, кафом, медом, сушеним и понеким свежим воћем. Од зачина иде с ванилом, румом, индијским орашчетом, каранфилићем, с белим луком.
Одабир и чување ораха
Када желите да сачувате неочишћене орахе, бирајте оне веће тежине. Њихове љуске су дебље и чвршће и самим тим је већа сигурност да се унутрашњи плод очува. Тако их можете оставити у фрижидер или у замрзивач, и ако су добро спаковани, могу се одржати од шест месеци до годину дана. Ораси су лако кварљива биљка, зато их треба с посебном пажњом паковати. И очишћене орахе можете чувати у фрижидеру, и они могу бити свежи до 6 месеци, све док их држите на сувом, хладном и мрачном месту.
No comments:
Post a Comment