То је једногодишња, зељаста биљка висине од 30 до 50 цм. Цветови су жуте боје. Након оплодње, цветне дршке се продужују нападно према земљи, улазе око 5 цм у земљу, да би се испод земље развили плодови, у форми дрвенастих чашица/махуна, што је – јединствен случај у биљном свету. Зато су и прозвани земљаним орахом. У махуни се формира 1 до 4 семенке. Кикирики има карактеристични, специфичан, веома пријатан укус.
Порекло
Кикирики су користили још старе Инке у својој исхрани. Старе Инке су узгајале кикирики пре 3.500 година. Након тога су шпански освајачи у 15. веку пренели кикирики у Европу. Међутим, нека истраживања показују да су и Кинези пре свих узгајали ови необичну биљку.
кикирики
Кикирики је пореклом из Јужне Америке и Централне Америке одакле је пренет у тропска и субтропска подручја Азије и Африке, као и у неке медитеранске земље Европе. Култивира се у Индији, Кини и западној Африци, у Бугарској, Шпанији, Јужној Француској, Италији, Грчкој, Македонији и др. У нашој земљи се гаји углавном на индивидуалним газдинствима (мале површине).
Хемијски састав
Кикирики је веома вредан плод, богат протеинима (24-38%), угљикохидратима, мастима, биљним влакнима, различитим минералима и витаминима (ниацином, тиамином, витамином Е и витамином К). Семенке садрже 40-60% етеричног уља. У етеричном уљу утврђене су : линолна, церотинска, бехенска, лауринска, миристинска и арахинска киселина, витамин Е и многе неалкалоидне материје.
Плодови кикирикија садрже обиље беланчевина, влакана, минерала, међу којима су најзанимљивији гвожђе и цинк, пошто су код већине воћа и поврћа дефицитарни. У приличној мери заступљен је и калијум, фосфор, магнезијум, бакар, манган и селен. Садржи и завидне количине витамина Е и К, али и витамине групе Б, токоферол алфа и фолате. Практично, садржи све важне састојке, али што је веома важно - не садржи холестерол.
Лековита својства
Кикирики би могао да постане важно оружје у борби против срчанога удара, показују резултати последњег истраживања америчких стручњака. Током периода истраживања који је трајао 22 године стручњаци с Харварда посматрали су шест хиљада жена с дијабетесом типа два, који повећава ризик од срчаног и можданог удара. Те жене имале су посебан режим исхране, а сваке две до четири године испуњавале су упитнике о начину и навикама коришћења намирница. Грицкање кикирикија или једење маслаца од кикирикија најмање пет пута недељно може да умањи два пута ризик од срчаног удара. Поред тога што снижава холестерол, спречава упале и побољшава стање крвних ћелија око срца.
Када су стручњаци упоредили резултате, открили су да су жене које су јеле кикирики биле заштићеније од срчаног и можданог удара. Изненађење је што је ризик смањен за чак 44 одсто. Наравно, иако је кикирики веома корисна намирница, треба га конзумирати у умереним количинама. Сваког дана помало и никако не претеривати јер то неће донети ништа добро организму, истакла је Елен Масон, вођа истраживања.
Витамини Б групе делују умирујуће на нервни систем и коси дају сјај. Остали састојци побољшавају меморију и пажњу, побољшавају слух, смирују дуготрајан суви кашаљ, а захвални су и код изражене изнемоглости. Витамин Е у кикирикију стимулише функцију полних жлезда, односно утиче на полну потенцију.
Истраживачи са шведског универзитета у Линчепингу открили су да аминокиселина агринин, које у кикирикију има у изобиљу, делује на узрочника туберкулозе и помаже бржем оздрављењу оболелих. До овог закључка они су дошли после једномесечног лечења 120 оболелих којима су свакодневно давали по 30 гр. кикирикија. Испоставило се да агринин има кључну улогу у стварању азотног оксида, који штити организам од узрочника туберкулозе.
Кикирики смањује и ризик од појединих облика карцинома. Несољени побољшава ниво глукозе у крви дијабетичара са типом 2, ниво триглицерида и холестерола, а заначајан је и у контроли телесне тежине, јер је идеалан за утољавање глади.
Кикирики и његово уље представљају ефикасно средство за излучивање жучи. А такозвано биљно млеко од кикирикија веома је делотворно у лечењу чира желуца и дванаестопалачног црева, гастритиса и других желудачних болести.
Употреба
Кикирики има широку примену у прехрамбеној индустрији (кикирики маслац и уље, брашно и пекарски производи, грицкалице, колачи, и сл.), у индустрији козметике, фармацеутској индустрији (креме, тоници), у производњи сапуна, шампона, детерџента, пластике, сјаја за ципеле и метале. Кикирики се користи и у кулинарству за различите десерте и слаткише, као и у многим сланим јелима.
Вегетативна маса се користи за исхрану стоке, која је по хранљивој вредности слична сену детелине.
Уље кикирикија употребљава се за производњу маргарина, рибљих конзерви, у производњи чоколаде, а све већу примену налази у производњи кекса и финог пецива.
Путер од кикирикија, најпознатија прерађевина од кикирикија, настала је још 1890. године, по идеји једног америчког доктора, који га је уврстио у обавезни јеловник за своје старије пацијенте. Путер је мешавина млевеног кикирикија, биљног уља, шећера или соли и адитива који побољшавају мазивост, а спречавају одвајање уља. После отварања, путер од кикирикија мора да се чува у фрижидеру, али не дуже од шест месеци.
Кикирики у исхрани може да се користи сиров, али је укуснији и кориснији после умереног пржења у рерни. Благо препржавање омогућава лакше ослобађање језгра кикирикија од грубе опне, која јесте богата влакнима, али онемогућава разлагање беланчевина и скроба.
У сваком случају, кикирики има широку примену, на више од 300 начина, зависно од културе која га користи. Највише у Азији, где је присутан као додатак сваком поврћу, јелима од пилетине и у сосовима. У Африци га највише користе у Сенегалу и Обали Слоноваче као додатак месу.
Порекло
Кикирики су користили још старе Инке у својој исхрани. Старе Инке су узгајале кикирики пре 3.500 година. Након тога су шпански освајачи у 15. веку пренели кикирики у Европу. Међутим, нека истраживања показују да су и Кинези пре свих узгајали ови необичну биљку.
кикирики
Кикирики је пореклом из Јужне Америке и Централне Америке одакле је пренет у тропска и субтропска подручја Азије и Африке, као и у неке медитеранске земље Европе. Култивира се у Индији, Кини и западној Африци, у Бугарској, Шпанији, Јужној Француској, Италији, Грчкој, Македонији и др. У нашој земљи се гаји углавном на индивидуалним газдинствима (мале површине).
Хемијски састав
Кикирики је веома вредан плод, богат протеинима (24-38%), угљикохидратима, мастима, биљним влакнима, различитим минералима и витаминима (ниацином, тиамином, витамином Е и витамином К). Семенке садрже 40-60% етеричног уља. У етеричном уљу утврђене су : линолна, церотинска, бехенска, лауринска, миристинска и арахинска киселина, витамин Е и многе неалкалоидне материје.
Плодови кикирикија садрже обиље беланчевина, влакана, минерала, међу којима су најзанимљивији гвожђе и цинк, пошто су код већине воћа и поврћа дефицитарни. У приличној мери заступљен је и калијум, фосфор, магнезијум, бакар, манган и селен. Садржи и завидне количине витамина Е и К, али и витамине групе Б, токоферол алфа и фолате. Практично, садржи све важне састојке, али што је веома важно - не садржи холестерол.
Лековита својства
Кикирики би могао да постане важно оружје у борби против срчанога удара, показују резултати последњег истраживања америчких стручњака. Током периода истраживања који је трајао 22 године стручњаци с Харварда посматрали су шест хиљада жена с дијабетесом типа два, који повећава ризик од срчаног и можданог удара. Те жене имале су посебан режим исхране, а сваке две до четири године испуњавале су упитнике о начину и навикама коришћења намирница. Грицкање кикирикија или једење маслаца од кикирикија најмање пет пута недељно може да умањи два пута ризик од срчаног удара. Поред тога што снижава холестерол, спречава упале и побољшава стање крвних ћелија око срца.
Када су стручњаци упоредили резултате, открили су да су жене које су јеле кикирики биле заштићеније од срчаног и можданог удара. Изненађење је што је ризик смањен за чак 44 одсто. Наравно, иако је кикирики веома корисна намирница, треба га конзумирати у умереним количинама. Сваког дана помало и никако не претеривати јер то неће донети ништа добро организму, истакла је Елен Масон, вођа истраживања.
Витамини Б групе делују умирујуће на нервни систем и коси дају сјај. Остали састојци побољшавају меморију и пажњу, побољшавају слух, смирују дуготрајан суви кашаљ, а захвални су и код изражене изнемоглости. Витамин Е у кикирикију стимулише функцију полних жлезда, односно утиче на полну потенцију.
Истраживачи са шведског универзитета у Линчепингу открили су да аминокиселина агринин, које у кикирикију има у изобиљу, делује на узрочника туберкулозе и помаже бржем оздрављењу оболелих. До овог закључка они су дошли после једномесечног лечења 120 оболелих којима су свакодневно давали по 30 гр. кикирикија. Испоставило се да агринин има кључну улогу у стварању азотног оксида, који штити организам од узрочника туберкулозе.
Кикирики смањује и ризик од појединих облика карцинома. Несољени побољшава ниво глукозе у крви дијабетичара са типом 2, ниво триглицерида и холестерола, а заначајан је и у контроли телесне тежине, јер је идеалан за утољавање глади.
Кикирики и његово уље представљају ефикасно средство за излучивање жучи. А такозвано биљно млеко од кикирикија веома је делотворно у лечењу чира желуца и дванаестопалачног црева, гастритиса и других желудачних болести.
Употреба
Кикирики има широку примену у прехрамбеној индустрији (кикирики маслац и уље, брашно и пекарски производи, грицкалице, колачи, и сл.), у индустрији козметике, фармацеутској индустрији (креме, тоници), у производњи сапуна, шампона, детерџента, пластике, сјаја за ципеле и метале. Кикирики се користи и у кулинарству за различите десерте и слаткише, као и у многим сланим јелима.
Вегетативна маса се користи за исхрану стоке, која је по хранљивој вредности слична сену детелине.
Уље кикирикија употребљава се за производњу маргарина, рибљих конзерви, у производњи чоколаде, а све већу примену налази у производњи кекса и финог пецива.
Путер од кикирикија, најпознатија прерађевина од кикирикија, настала је још 1890. године, по идеји једног америчког доктора, који га је уврстио у обавезни јеловник за своје старије пацијенте. Путер је мешавина млевеног кикирикија, биљног уља, шећера или соли и адитива који побољшавају мазивост, а спречавају одвајање уља. После отварања, путер од кикирикија мора да се чува у фрижидеру, али не дуже од шест месеци.
Кикирики у исхрани може да се користи сиров, али је укуснији и кориснији после умереног пржења у рерни. Благо препржавање омогућава лакше ослобађање језгра кикирикија од грубе опне, која јесте богата влакнима, али онемогућава разлагање беланчевина и скроба.
У сваком случају, кикирики има широку примену, на више од 300 начина, зависно од културе која га користи. Највише у Азији, где је присутан као додатак сваком поврћу, јелима од пилетине и у сосовима. У Африци га највише користе у Сенегалу и Обали Слоноваче као додатак месу.
No comments:
Post a Comment