Sunday, June 15, 2014
Кикирики
То је једногодишња, зељаста биљка висине од 30 до 50 цм. Цветови су жуте боје. Након оплодње, цветне дршке се продужују нападно према земљи, улазе око 5 цм у земљу, да би се испод земље развили плодови, у форми дрвенастих чашица/махуна, што је – јединствен случај у биљном свету. Зато су и прозвани земљаним орахом. У махуни се формира 1 до 4 семенке. Кикирики има карактеристични, специфичан, веома пријатан укус.
Порекло
Кикирики су користили још старе Инке у својој исхрани. Старе Инке су узгајале кикирики пре 3.500 година. Након тога су шпански освајачи у 15. веку пренели кикирики у Европу. Међутим, нека истраживања показују да су и Кинези пре свих узгајали ови необичну биљку.
кикирики
Кикирики је пореклом из Јужне Америке и Централне Америке одакле је пренет у тропска и субтропска подручја Азије и Африке, као и у неке медитеранске земље Европе. Култивира се у Индији, Кини и западној Африци, у Бугарској, Шпанији, Јужној Француској, Италији, Грчкој, Македонији и др. У нашој земљи се гаји углавном на индивидуалним газдинствима (мале површине).
Хемијски састав
Кикирики је веома вредан плод, богат протеинима (24-38%), угљикохидратима, мастима, биљним влакнима, различитим минералима и витаминима (ниацином, тиамином, витамином Е и витамином К). Семенке садрже 40-60% етеричног уља. У етеричном уљу утврђене су : линолна, церотинска, бехенска, лауринска, миристинска и арахинска киселина, витамин Е и многе неалкалоидне материје.
Плодови кикирикија садрже обиље беланчевина, влакана, минерала, међу којима су најзанимљивији гвожђе и цинк, пошто су код већине воћа и поврћа дефицитарни. У приличној мери заступљен је и калијум, фосфор, магнезијум, бакар, манган и селен. Садржи и завидне количине витамина Е и К, али и витамине групе Б, токоферол алфа и фолате. Практично, садржи све важне састојке, али што је веома важно - не садржи холестерол.
Лековита својства
Кикирики би могао да постане важно оружје у борби против срчанога удара, показују резултати последњег истраживања америчких стручњака. Током периода истраживања који је трајао 22 године стручњаци с Харварда посматрали су шест хиљада жена с дијабетесом типа два, који повећава ризик од срчаног и можданог удара. Те жене имале су посебан режим исхране, а сваке две до четири године испуњавале су упитнике о начину и навикама коришћења намирница. Грицкање кикирикија или једење маслаца од кикирикија најмање пет пута недељно може да умањи два пута ризик од срчаног удара. Поред тога што снижава холестерол, спречава упале и побољшава стање крвних ћелија око срца.
Када су стручњаци упоредили резултате, открили су да су жене које су јеле кикирики биле заштићеније од срчаног и можданог удара. Изненађење је што је ризик смањен за чак 44 одсто. Наравно, иако је кикирики веома корисна намирница, треба га конзумирати у умереним количинама. Сваког дана помало и никако не претеривати јер то неће донети ништа добро организму, истакла је Елен Масон, вођа истраживања.
Витамини Б групе делују умирујуће на нервни систем и коси дају сјај. Остали састојци побољшавају меморију и пажњу, побољшавају слух, смирују дуготрајан суви кашаљ, а захвални су и код изражене изнемоглости. Витамин Е у кикирикију стимулише функцију полних жлезда, односно утиче на полну потенцију.
Истраживачи са шведског универзитета у Линчепингу открили су да аминокиселина агринин, које у кикирикију има у изобиљу, делује на узрочника туберкулозе и помаже бржем оздрављењу оболелих. До овог закључка они су дошли после једномесечног лечења 120 оболелих којима су свакодневно давали по 30 гр. кикирикија. Испоставило се да агринин има кључну улогу у стварању азотног оксида, који штити организам од узрочника туберкулозе.
Кикирики смањује и ризик од појединих облика карцинома. Несољени побољшава ниво глукозе у крви дијабетичара са типом 2, ниво триглицерида и холестерола, а заначајан је и у контроли телесне тежине, јер је идеалан за утољавање глади.
Кикирики и његово уље представљају ефикасно средство за излучивање жучи. А такозвано биљно млеко од кикирикија веома је делотворно у лечењу чира желуца и дванаестопалачног црева, гастритиса и других желудачних болести.
Употреба
Кикирики има широку примену у прехрамбеној индустрији (кикирики маслац и уље, брашно и пекарски производи, грицкалице, колачи, и сл.), у индустрији козметике, фармацеутској индустрији (креме, тоници), у производњи сапуна, шампона, детерџента, пластике, сјаја за ципеле и метале. Кикирики се користи и у кулинарству за различите десерте и слаткише, као и у многим сланим јелима.
Вегетативна маса се користи за исхрану стоке, која је по хранљивој вредности слична сену детелине.
Уље кикирикија употребљава се за производњу маргарина, рибљих конзерви, у производњи чоколаде, а све већу примену налази у производњи кекса и финог пецива.
Путер од кикирикија, најпознатија прерађевина од кикирикија, настала је још 1890. године, по идеји једног америчког доктора, који га је уврстио у обавезни јеловник за своје старије пацијенте. Путер је мешавина млевеног кикирикија, биљног уља, шећера или соли и адитива који побољшавају мазивост, а спречавају одвајање уља. После отварања, путер од кикирикија мора да се чува у фрижидеру, али не дуже од шест месеци.
Кикирики у исхрани може да се користи сиров, али је укуснији и кориснији после умереног пржења у рерни. Благо препржавање омогућава лакше ослобађање језгра кикирикија од грубе опне, која јесте богата влакнима, али онемогућава разлагање беланчевина и скроба.
У сваком случају, кикирики има широку примену, на више од 300 начина, зависно од културе која га користи. Највише у Азији, где је присутан као додатак сваком поврћу, јелима од пилетине и у сосовима. У Африци га највише користе у Сенегалу и Обали Слоноваче као додатак месу.
Порекло
Кикирики су користили још старе Инке у својој исхрани. Старе Инке су узгајале кикирики пре 3.500 година. Након тога су шпански освајачи у 15. веку пренели кикирики у Европу. Међутим, нека истраживања показују да су и Кинези пре свих узгајали ови необичну биљку.
кикирики
Кикирики је пореклом из Јужне Америке и Централне Америке одакле је пренет у тропска и субтропска подручја Азије и Африке, као и у неке медитеранске земље Европе. Култивира се у Индији, Кини и западној Африци, у Бугарској, Шпанији, Јужној Француској, Италији, Грчкој, Македонији и др. У нашој земљи се гаји углавном на индивидуалним газдинствима (мале површине).
Хемијски састав
Кикирики је веома вредан плод, богат протеинима (24-38%), угљикохидратима, мастима, биљним влакнима, различитим минералима и витаминима (ниацином, тиамином, витамином Е и витамином К). Семенке садрже 40-60% етеричног уља. У етеричном уљу утврђене су : линолна, церотинска, бехенска, лауринска, миристинска и арахинска киселина, витамин Е и многе неалкалоидне материје.
Плодови кикирикија садрже обиље беланчевина, влакана, минерала, међу којима су најзанимљивији гвожђе и цинк, пошто су код већине воћа и поврћа дефицитарни. У приличној мери заступљен је и калијум, фосфор, магнезијум, бакар, манган и селен. Садржи и завидне количине витамина Е и К, али и витамине групе Б, токоферол алфа и фолате. Практично, садржи све важне састојке, али што је веома важно - не садржи холестерол.
Лековита својства
Кикирики би могао да постане важно оружје у борби против срчанога удара, показују резултати последњег истраживања америчких стручњака. Током периода истраживања који је трајао 22 године стручњаци с Харварда посматрали су шест хиљада жена с дијабетесом типа два, који повећава ризик од срчаног и можданог удара. Те жене имале су посебан режим исхране, а сваке две до четири године испуњавале су упитнике о начину и навикама коришћења намирница. Грицкање кикирикија или једење маслаца од кикирикија најмање пет пута недељно може да умањи два пута ризик од срчаног удара. Поред тога што снижава холестерол, спречава упале и побољшава стање крвних ћелија око срца.
Када су стручњаци упоредили резултате, открили су да су жене које су јеле кикирики биле заштићеније од срчаног и можданог удара. Изненађење је што је ризик смањен за чак 44 одсто. Наравно, иако је кикирики веома корисна намирница, треба га конзумирати у умереним количинама. Сваког дана помало и никако не претеривати јер то неће донети ништа добро организму, истакла је Елен Масон, вођа истраживања.
Витамини Б групе делују умирујуће на нервни систем и коси дају сјај. Остали састојци побољшавају меморију и пажњу, побољшавају слух, смирују дуготрајан суви кашаљ, а захвални су и код изражене изнемоглости. Витамин Е у кикирикију стимулише функцију полних жлезда, односно утиче на полну потенцију.
Истраживачи са шведског универзитета у Линчепингу открили су да аминокиселина агринин, које у кикирикију има у изобиљу, делује на узрочника туберкулозе и помаже бржем оздрављењу оболелих. До овог закључка они су дошли после једномесечног лечења 120 оболелих којима су свакодневно давали по 30 гр. кикирикија. Испоставило се да агринин има кључну улогу у стварању азотног оксида, који штити организам од узрочника туберкулозе.
Кикирики смањује и ризик од појединих облика карцинома. Несољени побољшава ниво глукозе у крви дијабетичара са типом 2, ниво триглицерида и холестерола, а заначајан је и у контроли телесне тежине, јер је идеалан за утољавање глади.
Кикирики и његово уље представљају ефикасно средство за излучивање жучи. А такозвано биљно млеко од кикирикија веома је делотворно у лечењу чира желуца и дванаестопалачног црева, гастритиса и других желудачних болести.
Употреба
Кикирики има широку примену у прехрамбеној индустрији (кикирики маслац и уље, брашно и пекарски производи, грицкалице, колачи, и сл.), у индустрији козметике, фармацеутској индустрији (креме, тоници), у производњи сапуна, шампона, детерџента, пластике, сјаја за ципеле и метале. Кикирики се користи и у кулинарству за различите десерте и слаткише, као и у многим сланим јелима.
Вегетативна маса се користи за исхрану стоке, која је по хранљивој вредности слична сену детелине.
Уље кикирикија употребљава се за производњу маргарина, рибљих конзерви, у производњи чоколаде, а све већу примену налази у производњи кекса и финог пецива.
Путер од кикирикија, најпознатија прерађевина од кикирикија, настала је још 1890. године, по идеји једног америчког доктора, који га је уврстио у обавезни јеловник за своје старије пацијенте. Путер је мешавина млевеног кикирикија, биљног уља, шећера или соли и адитива који побољшавају мазивост, а спречавају одвајање уља. После отварања, путер од кикирикија мора да се чува у фрижидеру, али не дуже од шест месеци.
Кикирики у исхрани може да се користи сиров, али је укуснији и кориснији после умереног пржења у рерни. Благо препржавање омогућава лакше ослобађање језгра кикирикија од грубе опне, која јесте богата влакнима, али онемогућава разлагање беланчевина и скроба.
У сваком случају, кикирики има широку примену, на више од 300 начина, зависно од културе која га користи. Највише у Азији, где је присутан као додатак сваком поврћу, јелима од пилетине и у сосовима. У Африци га највише користе у Сенегалу и Обали Слоноваче као додатак месу.
Ораси
У плоду ораха има 7 – 10% угљених хидрата, до 63% масти, беланчевина 17.8% уз незнатни садржај воде и 7.8% дијетних влакана. Од витамина су присутни А, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Ц и ПП. Орах има минерале: калијум, калцијум, фосфор, магнезијум, натријум и гвожђе. Енергетска вредност је због садржаја масти прилично велика (100 гр. ораха даје 350 – 680 кцал). Орахов лист садржи чврсто етарско уље жућкасте боје, мирише на катран, танин и галине. Млади плодови имају доста витамина Ц, па се стављају у мед и дају болеснима, слабој деци и малокрвним особама.
Тврдња да су ораси висококалорични изазива страх и уздржаност од једења. Ипак, једење ораха подстиче губитак тежине и спречава дебљање, само ако се добро контролишу количине које се уносе. Орах је добар јер сам изазива осећај ситости, па га се зато не треба превише бојати.
Порекло
У свету има много врста ораховог дрвета, а најпознатије врсте су енглески, црни и бели орах.
орах
За ово дрво се зна неколико хиљада година, а бројне различите врсте имају и различито порекло. Данашњи енглески орах пореклом је заправо из Индије и из регије око Каспијског мора. Негде у 4. веку нове ере заслугом древних Римљана узгој ове биљке проширен је на европско подручје. Црни орах и бели орах расту у Северној Америци у долини реке Мисисипи и у Апалачијској области. Ова биљка је одиграла значајну улогу у животу америчких староседелаца - Индијанаца.
Здравствене користи
Највећа вредност ораха је велики садржај омега – 3 масних киселина и антиоксиданаса. Конзумација неколико ораха дневно (30 до 50 гр.) знатно смањује ризик обољевања од срчаних болести. Ораси омогућују смањење холестерола на лак и укусан начин. Они садрже углавном мононезасићене масти, познате по способности да смање холестерол у крви и да спрече оксидацију ЛДЛ (лошег) холестерола, чиме се спречава његово таложење у зидовима артерија.
Због великог садржаја дијетних влакана и мононезасићених масних киселина орах је препоручљив и за дијабетичате због смањења холестерола и спречавања ангиопатије, компликације шећерне болести. Калоријска вредност ораха је велика, па дијабетичари морају да је урачунају у укупан калоријски унос.
Док је лековитост плода прилично позната, мање се зна о лековитости лишћа. Чај од младог лишћа уз додатак меда користи се за чишћење, побољшање и јачање крви, желудца, за добро варење, против чирева, костобоље, шкрофулозе, гнојних рана и за испирање упаљених очију. Користан је код рахитичних костију, опште слабости, крварења зуба, болести вилица, отеклина костију. Лече бубуљице, красте, лишајеве, гнојне осипе, знојење ногу. Од зелених плодова, или само од зелене љуске, с медом се припрема сируп за лечење свих тих болести.
Орах је, као јак антиоксиданс, истовремено и велики зашитник здравља у борби против рака. Зелени ораси, у комбинацији с медом, посебно су поглавље народног лечења које признаје и званична медицина.
Примена у исхрани
Ораси су одлична намирница којом у оброк можемо додати хранљиве састојке, занимљив укус и хрскавост.
Без ораха нема торти и колача, а шта вам вреди живот без Васине торте на пример, па баклаве, палачинки, нема ораховаче ни орасница. Сервира се на ајвару, уз бели лук, ставља се у пикантне француске сиреве, прави се с њим крем с горгонзолом и маслиновим уљем. Посебан енглески специјалитет је ћурка с поморанџом и младим орасима. Таратор би био незанимљива смеса да се не туцају најпре ораси, бели лук и со, па тек онда додају кисело млеко и краставац. Фамозно черкеско пиле славу дугује орасима. Ставља се на и у хлеб и на сваку врсту пецива. Пикантна је француска супа од ораха, а сличну имају и Турци.
орах
Орах је посебно добар у пролећним салатама, уопште с поврћем, уз преливе. О постовима у сарме и суве паприке, уз пиринач или пасуљ, додаје се сецкани орах, ради укуса. Уз аперитив је добра грицкалица, а ако је сиров, још је и здравији. И гравче на тавче, и пре него што пође у рерну, добија орахе и суве шљиве, да обрадује госте. Печене јабуке пуне се орасима, уз суве смокве, а све прелива сосом од јабука. И на сендвич да га ставите улепшаће вам оброк.
Ако поменемо и орахово уље, добро за салате и за негу косе, далеко смо од тога да смо исцрпли све видове употребе ораха у кухињи.
Орах се лепо слаже с чоколадом, шлагом, кафом, медом, сушеним и понеким свежим воћем. Од зачина иде с ванилом, румом, индијским орашчетом, каранфилићем, с белим луком.
Одабир и чување ораха
Када желите да сачувате неочишћене орахе, бирајте оне веће тежине. Њихове љуске су дебље и чвршће и самим тим је већа сигурност да се унутрашњи плод очува. Тако их можете оставити у фрижидер или у замрзивач, и ако су добро спаковани, могу се одржати од шест месеци до годину дана. Ораси су лако кварљива биљка, зато их треба с посебном пажњом паковати. И очишћене орахе можете чувати у фрижидеру, и они могу бити свежи до 6 месеци, све док их држите на сувом, хладном и мрачном месту.
Тврдња да су ораси висококалорични изазива страх и уздржаност од једења. Ипак, једење ораха подстиче губитак тежине и спречава дебљање, само ако се добро контролишу количине које се уносе. Орах је добар јер сам изазива осећај ситости, па га се зато не треба превише бојати.
Порекло
У свету има много врста ораховог дрвета, а најпознатије врсте су енглески, црни и бели орах.
орах
За ово дрво се зна неколико хиљада година, а бројне различите врсте имају и различито порекло. Данашњи енглески орах пореклом је заправо из Индије и из регије око Каспијског мора. Негде у 4. веку нове ере заслугом древних Римљана узгој ове биљке проширен је на европско подручје. Црни орах и бели орах расту у Северној Америци у долини реке Мисисипи и у Апалачијској области. Ова биљка је одиграла значајну улогу у животу америчких староседелаца - Индијанаца.
Здравствене користи
Највећа вредност ораха је велики садржај омега – 3 масних киселина и антиоксиданаса. Конзумација неколико ораха дневно (30 до 50 гр.) знатно смањује ризик обољевања од срчаних болести. Ораси омогућују смањење холестерола на лак и укусан начин. Они садрже углавном мононезасићене масти, познате по способности да смање холестерол у крви и да спрече оксидацију ЛДЛ (лошег) холестерола, чиме се спречава његово таложење у зидовима артерија.
Због великог садржаја дијетних влакана и мононезасићених масних киселина орах је препоручљив и за дијабетичате због смањења холестерола и спречавања ангиопатије, компликације шећерне болести. Калоријска вредност ораха је велика, па дијабетичари морају да је урачунају у укупан калоријски унос.
Док је лековитост плода прилично позната, мање се зна о лековитости лишћа. Чај од младог лишћа уз додатак меда користи се за чишћење, побољшање и јачање крви, желудца, за добро варење, против чирева, костобоље, шкрофулозе, гнојних рана и за испирање упаљених очију. Користан је код рахитичних костију, опште слабости, крварења зуба, болести вилица, отеклина костију. Лече бубуљице, красте, лишајеве, гнојне осипе, знојење ногу. Од зелених плодова, или само од зелене љуске, с медом се припрема сируп за лечење свих тих болести.
Орах је, као јак антиоксиданс, истовремено и велики зашитник здравља у борби против рака. Зелени ораси, у комбинацији с медом, посебно су поглавље народног лечења које признаје и званична медицина.
Примена у исхрани
Ораси су одлична намирница којом у оброк можемо додати хранљиве састојке, занимљив укус и хрскавост.
Без ораха нема торти и колача, а шта вам вреди живот без Васине торте на пример, па баклаве, палачинки, нема ораховаче ни орасница. Сервира се на ајвару, уз бели лук, ставља се у пикантне француске сиреве, прави се с њим крем с горгонзолом и маслиновим уљем. Посебан енглески специјалитет је ћурка с поморанџом и младим орасима. Таратор би био незанимљива смеса да се не туцају најпре ораси, бели лук и со, па тек онда додају кисело млеко и краставац. Фамозно черкеско пиле славу дугује орасима. Ставља се на и у хлеб и на сваку врсту пецива. Пикантна је француска супа од ораха, а сличну имају и Турци.
орах
Орах је посебно добар у пролећним салатама, уопште с поврћем, уз преливе. О постовима у сарме и суве паприке, уз пиринач или пасуљ, додаје се сецкани орах, ради укуса. Уз аперитив је добра грицкалица, а ако је сиров, још је и здравији. И гравче на тавче, и пре него што пође у рерну, добија орахе и суве шљиве, да обрадује госте. Печене јабуке пуне се орасима, уз суве смокве, а све прелива сосом од јабука. И на сендвич да га ставите улепшаће вам оброк.
Ако поменемо и орахово уље, добро за салате и за негу косе, далеко смо од тога да смо исцрпли све видове употребе ораха у кухињи.
Орах се лепо слаже с чоколадом, шлагом, кафом, медом, сушеним и понеким свежим воћем. Од зачина иде с ванилом, румом, индијским орашчетом, каранфилићем, с белим луком.
Одабир и чување ораха
Када желите да сачувате неочишћене орахе, бирајте оне веће тежине. Њихове љуске су дебље и чвршће и самим тим је већа сигурност да се унутрашњи плод очува. Тако их можете оставити у фрижидер или у замрзивач, и ако су добро спаковани, могу се одржати од шест месеци до годину дана. Ораси су лако кварљива биљка, зато их треба с посебном пажњом паковати. И очишћене орахе можете чувати у фрижидеру, и они могу бити свежи до 6 месеци, све док их држите на сувом, хладном и мрачном месту.
Цимет
Цимет (Цинннамомум верум) је зимзелено дрво, висине 5–15 метара, које потиче са Цејлона (Шри Ланка) и помиње се као зачин још од 2800. година пре нове ере. Највише се гаји, поред Шри Ланке, у Кини, Индији и Индонезији. Код нас се користи као прах или као кора од дрвета. У прошлости је у европским земљама цимета било у малим количинама, па је био веома скуп. Иако су слични по саставу, постоји "кинески цимет" и "цејлонски цимет".
Лековита својства
Цимет има значајно антиоксиданско дејство, помаже варењу хране, садржи хранљиве материје и лековите састојаке: биљна влакна, восак, гвожђе, калцијум, манган, металхидроксид-халкон-полимер (мхцп), минерале, танине.
До сада је на основу испитивања научника установљен велики број лековитих особина цимета против следећих болести и тегоба: алергијски рхинитис, артхритис, болести зуба и усне дупље, болови у желуцу, вагиналне инфекције, вирусне инфекције, гастритис, гихт, главобоља, гљивичне и бактеријске инфекције гојазност, грчеви, губитак апетита, губитак косе, губитак полног нагона, дерматитис, дијабетес, импотенција, инфекције бешике, исцрпљеност и умор, кандида, карцином дебелог црева, киселина у желуцу, кожне болести тела главе и проблеми са косом, лоша циркулација, лоше памћење, малаксалост, малокрвност, менструалне тегобе и крварење, мучнина, надражена црева и надимање, неке врсте рака, нервна напетост, отворене ране, посекотине и огреботине, повишен ниво холестерола и триглицерида, повраћање, постпорођајни проблем, проблеми са варењем и затвор, проблеми с варењем и пролив, проблеми са живцима, проблеми са жучном кесом, проблеми са јетром, проблеми са мокрењем и мокраћним каналима, све врсте болова, стрес, уједи и убоди инсеката.
Лековито је и циметово вино (вино зачињено циметом). И мешавина меда и цимета има веома лековите особине. Цимет је антисептик, тако да се чајем од цимета могу испирати посекотине и огреботине.
Цимет убрзава дисање и рад срца, а тиме утиче на повећање температуре тела и самим тим убрзава сагоревање масти.
Интересантно је да цимет побољшава и визуелно памћење и брзину реаговања, развијајући позитивну енергију.
Код дијабетеса цимет помаже бољем искоришћењу инсулина. Новијим истраживањима установљено је да побољшава тзв. глукозни метаболизам око двадесет пута.
Коришћење
цимет
Велика предност цимета је у томе што је јефтин и доступан, може се купити у готово свакој продавници прехрамбене робе. У исхрани и као зачин користе се циметови штапићи. Због свог антибактеријског и антигљивичног дејства, користи се и за заштиту хране од кварења. Испитивањем се дошло до тога да се у неким случајевима може користити и уместо конзерванса за конзервирање меса.
Поред исхране, цимет се користи и у козметици. Жваке са укусом цимета употребљавају се против непријатног задаха.
Циметово уље користи се за мазање појединих делова тела или у ароматерапији, док се циметови штапићи (кора) или прах користе као зачин или лековити додатак јелима.
Лековита својства
Цимет има значајно антиоксиданско дејство, помаже варењу хране, садржи хранљиве материје и лековите састојаке: биљна влакна, восак, гвожђе, калцијум, манган, металхидроксид-халкон-полимер (мхцп), минерале, танине.
До сада је на основу испитивања научника установљен велики број лековитих особина цимета против следећих болести и тегоба: алергијски рхинитис, артхритис, болести зуба и усне дупље, болови у желуцу, вагиналне инфекције, вирусне инфекције, гастритис, гихт, главобоља, гљивичне и бактеријске инфекције гојазност, грчеви, губитак апетита, губитак косе, губитак полног нагона, дерматитис, дијабетес, импотенција, инфекције бешике, исцрпљеност и умор, кандида, карцином дебелог црева, киселина у желуцу, кожне болести тела главе и проблеми са косом, лоша циркулација, лоше памћење, малаксалост, малокрвност, менструалне тегобе и крварење, мучнина, надражена црева и надимање, неке врсте рака, нервна напетост, отворене ране, посекотине и огреботине, повишен ниво холестерола и триглицерида, повраћање, постпорођајни проблем, проблеми са варењем и затвор, проблеми с варењем и пролив, проблеми са живцима, проблеми са жучном кесом, проблеми са јетром, проблеми са мокрењем и мокраћним каналима, све врсте болова, стрес, уједи и убоди инсеката.
Лековито је и циметово вино (вино зачињено циметом). И мешавина меда и цимета има веома лековите особине. Цимет је антисептик, тако да се чајем од цимета могу испирати посекотине и огреботине.
Цимет убрзава дисање и рад срца, а тиме утиче на повећање температуре тела и самим тим убрзава сагоревање масти.
Интересантно је да цимет побољшава и визуелно памћење и брзину реаговања, развијајући позитивну енергију.
Код дијабетеса цимет помаже бољем искоришћењу инсулина. Новијим истраживањима установљено је да побољшава тзв. глукозни метаболизам око двадесет пута.
Коришћење
цимет
Велика предност цимета је у томе што је јефтин и доступан, може се купити у готово свакој продавници прехрамбене робе. У исхрани и као зачин користе се циметови штапићи. Због свог антибактеријског и антигљивичног дејства, користи се и за заштиту хране од кварења. Испитивањем се дошло до тога да се у неким случајевима може користити и уместо конзерванса за конзервирање меса.
Поред исхране, цимет се користи и у козметици. Жваке са укусом цимета употребљавају се против непријатног задаха.
Циметово уље користи се за мазање појединих делова тела или у ароматерапији, док се циметови штапићи (кора) или прах користе као зачин или лековити додатак јелима.
Бадем
Бадем представља део традиције многих култура света. Стари Римљани су на дар пријатељима доносили ушећерене бадеме, а на венчањима на младу и младожењу су бацали бадеме као симбол плодности. Овај обичај касније се пренео на целу Европу, у којој је бадем симболизовао не само плодност, него и љубав, добро здравље и срећу. Швеђани га и данас користе за Божић. Један бадем сакрију у пудинг од пиринча, верујући да ће онај ко га пронађе имати срећу током целе наредне године.
бадем
Данас се у свету користе две врсте бадема. Слатки бадеми се једу сирови, пржени, као додатак разним јелима, или се прерађују за производњу бадемовог маслаца, уља или млека. Горки бадем служи само за производњу есенцијалног уља, јер је отрован и није за јело.
Лековита својства
Бадем је веома богат мононезасићеним мастима, сличним онима које се налазе у маслиновом уљу. Бројна истраживања су показала да конзумација ових масноћа снижава ризик од срчаних обољења, смањује “лош”, а поправља “добар” холестерол у крви. Да би се избегле срчане болести довољно је свакодневно појести 45 гр. овог драгоценог воћа.
Осим тога, бадем је веома значајан извор магнезијума и калијума, два минерала веома битна за регулацију крвног притиска (опуштају глатке мишиће) и за регулацију срчаног рада. Четвртина шоље бадема садржи 99 мг. магнезијума (четвртину дневно потребне дозе), као и 257 мг. калијума. Бадеми су водећи извор витамина Е у храни, јер садрже алфа-токоферол, моћни антиоксиданс који има способност снижавања холестерола од 8 до 12 одсто.
Истраживања су показала да додавање бадема уз оброк успорава подизање нивоа шећера у крви, смањујући тако гликемијски индекс читавог оброка, што бадем чини добрим избором у исхрани који помаже у превенцији дијабетеса.
Како су одличан извор калцијума, за особе које су алергичне на млеко и млечне производе, бадеми су идеална замена. Уносећи бадеме биће снабдевени довољним количинама калцијума, минералом који је битан за одржавање и чување здравља костију, а без бојазни да ће добити неку врсту алергије. Израчунато је да 30 гр. бадема садржи исту количину калцијума као четврина шољице млека. Због тих својстава, али и због присутне фолне киселине, бадеми се препоручују и трудницама.
Велике количине мангана и бакра у бадему чувају нервни и ендокрини систем, одржавају чврстину и здравље костију, нормалан крвни притисак, а подстичу и оптималан рад штитне жлезде. Веома је користан и за држање дијете, јер даје осећај ситости, што је веома важно у борби против гојазности. Истраживања су показала да режим исхране са додавањем бадема свакодневним оброцима више помаже скидању сувишних килограма, него уобичајене дијете које су сиромашне мастима, а богате сложеним угљеним хидратима.
Бадеми поседују такозвана пробиотичка својства, са којима повећавају ниво добрих бактерија у цревима и доприносе здрављу органа за варење, показала је једна канадска студија. Научници су утврдили да фино млевени бадеми значајно повећавају ниво добрих бактерија, тако што користе незасићене масти из бадема за свој раст и активност.
Бадем је изузетно богат беланчевинама (у истој јединици мере садржи готово двапут више беланчевина од јаја), што га чини веома погодном намирницом за вегетаријанце.
Осим тога, бадем садржи биотин, витамин који благотворно делује на кожу. Бадемово уље негује кожу, дајући јој глаткоћу и сјај.
Бадем се традиционално сматра афродизијаком за мушкарце. Богат је аминокиселином аргинином која има важну улогу код вазодилатације (ширење крвних судова) и постизања ерекције. Редован унос бадема битан је и за број сперматозоида и њихову покретљивост.
Исхрана
Са кикирикијем, орасима и лешницима, бадем је најомиљенија грицкалица људи. Са овим воћкама сврстава се у заједничку, изузетно корисну групу коштуњавих плодова, иако је истовремено и близак рођак са кајсијом, бресквом, вишњом и шљивом. Стабло бадема расте и до десет метара, цвета у пролеће, а плодови се беру у јесен.
бадем
На срећу, бадем спада у оно језграсто воће које је доступно целе године. Најсвежији је у сред лета и чини незаобилазан састојак у многим слатким али и сланим јелима. Бадеми су једна од најздравијих намирница, иако имају велику енергетску вредност (606 калорија/100г), која потиче од високог садржаја позитивних масти у њима.
Бадеме не морате искључиво јести као грицкалице после јела. Можете на пример шаку исецканих бадема посути по вашој салати, динстаном поврћу или шпагетама. Поред тога што ћете побољшати укус јелу, учинићете да он буде здравији. Препоручује се да шаку бадема на овај или онај начин конзумирате 2-4 пута у току недеље. На тај начин ћете спречити ризик од кардиоваскуларних болести.
Бадеме можете сецкати ручно или помоћу електричног сецка. Ако користите сецко онда га укључујте веома кратко тек да окрене тек по неки обрт, јер ће онда бадем бити крупно исечен, уместо да добијете масни бадемов крем.
Ако купујете непечене бадеме, можете их пећи у рерни на само 75°Ц неких 15-20 минута. Све преко овога ће уништити ове корисне масноће којима је бадем крцат. Избегавајте пржене бадеме јер се они обично прже у сунцокретовом или палмином биљном уљу, па све користи за срце и крвне судове овде престају.
бадем
Данас се у свету користе две врсте бадема. Слатки бадеми се једу сирови, пржени, као додатак разним јелима, или се прерађују за производњу бадемовог маслаца, уља или млека. Горки бадем служи само за производњу есенцијалног уља, јер је отрован и није за јело.
Лековита својства
Бадем је веома богат мононезасићеним мастима, сличним онима које се налазе у маслиновом уљу. Бројна истраживања су показала да конзумација ових масноћа снижава ризик од срчаних обољења, смањује “лош”, а поправља “добар” холестерол у крви. Да би се избегле срчане болести довољно је свакодневно појести 45 гр. овог драгоценог воћа.
Осим тога, бадем је веома значајан извор магнезијума и калијума, два минерала веома битна за регулацију крвног притиска (опуштају глатке мишиће) и за регулацију срчаног рада. Четвртина шоље бадема садржи 99 мг. магнезијума (четвртину дневно потребне дозе), као и 257 мг. калијума. Бадеми су водећи извор витамина Е у храни, јер садрже алфа-токоферол, моћни антиоксиданс који има способност снижавања холестерола од 8 до 12 одсто.
Истраживања су показала да додавање бадема уз оброк успорава подизање нивоа шећера у крви, смањујући тако гликемијски индекс читавог оброка, што бадем чини добрим избором у исхрани који помаже у превенцији дијабетеса.
Како су одличан извор калцијума, за особе које су алергичне на млеко и млечне производе, бадеми су идеална замена. Уносећи бадеме биће снабдевени довољним количинама калцијума, минералом који је битан за одржавање и чување здравља костију, а без бојазни да ће добити неку врсту алергије. Израчунато је да 30 гр. бадема садржи исту количину калцијума као четврина шољице млека. Због тих својстава, али и због присутне фолне киселине, бадеми се препоручују и трудницама.
Велике количине мангана и бакра у бадему чувају нервни и ендокрини систем, одржавају чврстину и здравље костију, нормалан крвни притисак, а подстичу и оптималан рад штитне жлезде. Веома је користан и за држање дијете, јер даје осећај ситости, што је веома важно у борби против гојазности. Истраживања су показала да режим исхране са додавањем бадема свакодневним оброцима више помаже скидању сувишних килограма, него уобичајене дијете које су сиромашне мастима, а богате сложеним угљеним хидратима.
Бадеми поседују такозвана пробиотичка својства, са којима повећавају ниво добрих бактерија у цревима и доприносе здрављу органа за варење, показала је једна канадска студија. Научници су утврдили да фино млевени бадеми значајно повећавају ниво добрих бактерија, тако што користе незасићене масти из бадема за свој раст и активност.
Бадем је изузетно богат беланчевинама (у истој јединици мере садржи готово двапут више беланчевина од јаја), што га чини веома погодном намирницом за вегетаријанце.
Осим тога, бадем садржи биотин, витамин који благотворно делује на кожу. Бадемово уље негује кожу, дајући јој глаткоћу и сјај.
Бадем се традиционално сматра афродизијаком за мушкарце. Богат је аминокиселином аргинином која има важну улогу код вазодилатације (ширење крвних судова) и постизања ерекције. Редован унос бадема битан је и за број сперматозоида и њихову покретљивост.
Исхрана
Са кикирикијем, орасима и лешницима, бадем је најомиљенија грицкалица људи. Са овим воћкама сврстава се у заједничку, изузетно корисну групу коштуњавих плодова, иако је истовремено и близак рођак са кајсијом, бресквом, вишњом и шљивом. Стабло бадема расте и до десет метара, цвета у пролеће, а плодови се беру у јесен.
бадем
На срећу, бадем спада у оно језграсто воће које је доступно целе године. Најсвежији је у сред лета и чини незаобилазан састојак у многим слатким али и сланим јелима. Бадеми су једна од најздравијих намирница, иако имају велику енергетску вредност (606 калорија/100г), која потиче од високог садржаја позитивних масти у њима.
Бадеме не морате искључиво јести као грицкалице после јела. Можете на пример шаку исецканих бадема посути по вашој салати, динстаном поврћу или шпагетама. Поред тога што ћете побољшати укус јелу, учинићете да он буде здравији. Препоручује се да шаку бадема на овај или онај начин конзумирате 2-4 пута у току недеље. На тај начин ћете спречити ризик од кардиоваскуларних болести.
Бадеме можете сецкати ручно или помоћу електричног сецка. Ако користите сецко онда га укључујте веома кратко тек да окрене тек по неки обрт, јер ће онда бадем бити крупно исечен, уместо да добијете масни бадемов крем.
Ако купујете непечене бадеме, можете их пећи у рерни на само 75°Ц неких 15-20 минута. Све преко овога ће уништити ове корисне масноће којима је бадем крцат. Избегавајте пржене бадеме јер се они обично прже у сунцокретовом или палмином биљном уљу, па све користи за срце и крвне судове овде престају.
Чоколада
Да ли сте знали да чоколада садржи четвртину количине кофеина који се налази у једној шољи кафе. 100 гр.чоколаде садржи: беланчевине 10гр, масноће 27гр, угљенехидрате 54гр, калијум 400мг, магнезијум 300мг, фосфор 250мг, калцијум 100мг, натријум, 12мг, гвожђе 3мг, теобромин 500мг. Такође, 100 грамачоколаде садржи 2.100-2.500 кЈ (500-600 калорија). Црна чоколада садржи биљне протеине, какао бутер, липиде, млеко (у праху), калцијум, какао масу, калијум, магнезијум и фосфор.
Чоколада је посластичарски производ који се прави од какаоа, масти, заслађивача и других додатака. Најчешће се производи у облику табли.
Историја чоколаде
Какао, главни састојак чоколаде, гаји се последња 3 миленијума у Централној Америци и Мексику. Први запис о његовој употреби потиче из око 1100. године п. н. е. Мезоамеричке цивилизације, укључујући Маје и Астеке, спремале су чоколадна пића од какаоа. Овом пићу су додавали ароме ваниле и чили папричица. Какао и чоколада су сматрани за луксузне и скупе производе у Средњој Америци у доба пре доласка Европљана. По старој мексичкој легенди, чоколада је била пиће богова у рају, а семе дрвета какаоа су богови дали људима као благослов. Астеци су у знак захвалности сваке године приносили људску жртву, а последњи оброк жртвованог био је какао.
Црна чоколада садржи већи проценат какао зрна (минимум 50% какао делова). Остали састојци су шећер, ванила, соја лецитин. Сматра се најквалитетнијом и најздравијом врстом чоколаде. Црна чоколада се може поделити према проценту какаоа, какао бутера и шећера. Уколико садржи најмање 15% течног какаоа и исто толико какао бутера, а минимум укупне количине какао делова је 60%, онда спада у слатке чоколаде. Уколико је проценат течног какаоа најмање 35% и исто толико какао бутера и шећера, онда спада у горке чоколаде.
Млечна чоколада садржи исте састојке као и црна, али се додаје и млеко у праху, чији квалитет заједно са процентом какао делова одређује квалитет. Сматра се да мора имати минимум 30% какао делова.
Бела чоколада садржи све састојке као и млечна осим што има какао бутер, а не какао масу. Квалитетна бела чоколада мора имати минимум 26% какао делова, односно какао бутера.
Чување чоколаде
Чоколада се чува на сувом и хладном месту, на температури од 10-15°Ц и влажности ваздуха 60-70%, најбоље у затвореној посуди, будући да лако апсорбује мирисе. Уколико је температура повишена, какао бутер ће се отопити, рекристалисати на површини, што неће променити укус, али хоће изглед.
цоколада
Уколико је влажност повишена, раствориће се кристали шећера, који ће се рекристалисати, стварајући превлаку, ово ће променити и укус.
Чоколада и здравље
Научници са чувеног Харварда урадили су 136 студија о какаоу, који је основа чоколаде. У чланку објављеном у Европском журналу за нутриционизам и метаболизам, ови стручњаци пишу да какао потпомаже здравље срца, утичући позитивно на крвну слику и против штетног холестерола. Ови добри ефекти какаоа резултат су антиоксидантског елемента - флавоноида.
Ако вам је крвни притисак висок, тад чоколада може да помогне. Фенилетиламин делује на крвни притисак и ниво глукозе у крви. Истраживања су извршена на групи људи са високим крвним притиском. Они су јели тамну чоколаду сваког дана током две недеље, и примећено је да је крвни притисак у великом паду. Такође им је снижен ниво холестерола.
Чоколадно млеко може вам дати додатну снагу после напорног рада. Ово пиће показало је боље резултате од спортских енергетских напитака.
-Магнезијум смирује нервну напетост, а гвожђе помаже код благе анемије. Кофеин је такође у саставу чоколаде, али га има много мање него у кафи, количина у једној шољици једнака је количини у 800 гр. чоколаде. Чоколада је извор и минерала: фосфора, магнезијума, гвожђа и калијума. Претпоставка је да теобромин потстиче жељу за чоколадом, а садржи и састојке попут триптофанелина, који ствара сератонин.
Према резултатима светских истраживања доказано је да црна чоколада, која садржи 60% какао делова и више, веома јак антиоксиданс, будући да садржи полифенол - чисти организам од слободних радикала. Такође до 10% повећава производњу ХДЛ (доброг холестерола), који штити крвне судове.
Чоколада је и веома калорична, има висок проценат масти и шећера, а сматра се да може бити узрочник мигрене. Како год. Уживајте, неколико коцкица неће нашкодити вашој линији.
Шећер
Да ли сте знали да у Америци данас једна особа недељно троши око 1кг шећера! Везано за наше поднебље, просечан Србин годишње потроши 13,7кг шећера. Шећер који се користи у домаћинствима (сахароза) има збирну хемијску формулу Ц12Х22О11. Његова енергетска вредност је 16,8 кЈ по граму. Густином од 1,6 г/цм³, шећер је тежи од воде (1 г/цм³). На 20 °Ц, 200 гр. шећера је растворљиво у 100 мл воде, а на 100 °Ц, 400 г у 100 мл.
Производња шећера
Главни извори сировина за производњу шећера су шећерна трска (у тропским крајевима) и шећерна репа (у крајевима са умереном климом). Сахароза је директно присутна у овим биљним културама, а из њих се издваја пресовањем или кувањем у течни раствор. Даљим откувавањем добијају се кристали шећера. Процесом прераде може се контролисати чистоћа рафинираног шећера.
Најзначајније земље произвођачи шећера
Највише шећера у свету производе Бразил, Индија и Кина, док су у Европи најзначајнији произвођачи Француска, Немачка и Пољска.
Врсте шећера
Браон шећер: заједничко име за све шећере браон боје. Добија се на различите начине: мешањем белог шећера са браон сирупом од шећерне репе или грејањем шећерног сирупа (карамелизовање).
Течни шећер: у води растворени шећер који се користи у прехрамбеној индустрији.
Кандирани шећер: шећерни кристали различите величине и боје настали спором кристализацијом из шећерног раствора.
Карамел: браон маса која се добија загревањем шећера. Ова маса загревањем стиче посебну арому.
Меласа: светлобраон сируп, нуспроизвод у производњи шећера. Користи се за производњу алкохола. Од меласе из шећерне трске производи се рум.
Шећер у праху: врло фино млевени шећер. Користи се за посластице.
Шећер од шећерне репе: углавном сахароза, хемијски идентичан шећеру од шећерне трске. Најчешће се продаје рафиниран (кристализован).
Шећер у коцки: рафинирани шећер са сирупом, притиском обликован у квадре.
Шећерне мешавине
Ванилин шећер: мешавина ваниле или ароме ваниле и финог шећера.
Фондан: фабрикована маса од куваног шећера и сирупа глукозе која се користи у посластичарству.
Сируп: добија се кувањем слатког воћа. Садржи висок проценат шећера (62-78%).
Палмин шећер: екстракт шећерне палме (Арецоидеае). Мање је сладак од класичног шећера и има арому карамела.
Остали шећери
Млечни шећер: (лактоза) присутан у млеку, састоји се из глукозе и галактозе. У фармакологији се користи као базна супстанца.
Производња шећера
Главни извори сировина за производњу шећера су шећерна трска (у тропским крајевима) и шећерна репа (у крајевима са умереном климом). Сахароза је директно присутна у овим биљним културама, а из њих се издваја пресовањем или кувањем у течни раствор. Даљим откувавањем добијају се кристали шећера. Процесом прераде може се контролисати чистоћа рафинираног шећера.
Најзначајније земље произвођачи шећера
Највише шећера у свету производе Бразил, Индија и Кина, док су у Европи најзначајнији произвођачи Француска, Немачка и Пољска.
Врсте шећера
Браон шећер: заједничко име за све шећере браон боје. Добија се на различите начине: мешањем белог шећера са браон сирупом од шећерне репе или грејањем шећерног сирупа (карамелизовање).
Течни шећер: у води растворени шећер који се користи у прехрамбеној индустрији.
Кандирани шећер: шећерни кристали различите величине и боје настали спором кристализацијом из шећерног раствора.
Карамел: браон маса која се добија загревањем шећера. Ова маса загревањем стиче посебну арому.
Меласа: светлобраон сируп, нуспроизвод у производњи шећера. Користи се за производњу алкохола. Од меласе из шећерне трске производи се рум.
Шећер у праху: врло фино млевени шећер. Користи се за посластице.
Шећер од шећерне репе: углавном сахароза, хемијски идентичан шећеру од шећерне трске. Најчешће се продаје рафиниран (кристализован).
Шећер у коцки: рафинирани шећер са сирупом, притиском обликован у квадре.
Шећерне мешавине
Ванилин шећер: мешавина ваниле или ароме ваниле и финог шећера.
Фондан: фабрикована маса од куваног шећера и сирупа глукозе која се користи у посластичарству.
Сируп: добија се кувањем слатког воћа. Садржи висок проценат шећера (62-78%).
Палмин шећер: екстракт шећерне палме (Арецоидеае). Мање је сладак од класичног шећера и има арому карамела.
Остали шећери
Млечни шећер: (лактоза) присутан у млеку, састоји се из глукозе и галактозе. У фармакологији се користи као базна супстанца.
Subscribe to:
Posts (Atom)